Iznuren i umoran Ivica u predvečerje stiže pred jedan, u jako lošem stanju “hotel”, u predgrađu.
Nemavši mnogo izbora, željan odmora i sna, ulazi i obraća se gazdi:
– Molom Vas, imate li slobodan krevet?
– Imamo samo jedan kod bebe i jedan van hotela, u štali, odgovori gazda.
Budući da je bio jako umoran, odluči Ivica da je ipak bolje uzeti krevet u štali, jer ionako mu beba svojim noćnim buđenjem i plačom neće priuštiti dobar odmor i san.
– Uzet ću krevet u štali, reče Ivica.
Nakon prospavane noći izlazi Ivica napolje, da se umije na otvorenom bunaru i samo sto se sagnuo čuje umiljati ženski glas:
– Zdravo, ja sam Beba.
Vidjevši obris prelijepe djevojke na vodi, Ivica podiže glavu i reče:
– Zdravo, ja sam konj!
Smijeh do suza
